Tribologija potiče od grčke reči TRIBOS što znači trenje ili trljanje i reči LOGOS – nauka. Tribologija je naučna disciplina koja obuhvata istraživanje pojava i procesa na površinama koje su u međusobnom kretanju i delovanju, odnosno u direktnom ili indirektnom kontaktu. Osnovni cilj tribologije je istraživanje uslova za optimalnu odvijanje proizvodnih procesa, smanjenje potrošnje energije, smanjenje troškova održavanja usled habanja mašina i povećanje pouzdanosti mehaničkih sistema. Drugim rečima, tribologija je nauka koja se bavi proučavanjem podmazivanja.
Količinu maziva u ležaju preporučuje proizvodjač ležajeva, ali su retki slučajevi da je potrebna količina mazive masti preko polovine maksimalno moguće količine koja staje u ležaj.
NLGI - NATIONAL LUBRICATING GREASE INSTITUTE - nacionalni institut za mazive masti je institucija koja se bavi definisanjem kvaliteta mazivih masti i direktno određuje tip mazivih masti prema konzistenciji (tvrdoći). U praksi se mazive masti najčešće razvrstavaju na : polutekuće, meke, srednje tvrde i tvrde masti.
Ako se radi o ručnom podmazivanju ne dešava se ništa drastično, kod centralnog podmazivanja može doći do velikih problema i havarija.
Uvek kada to zahteva proizvodjač opreme, ili to zahtevaju uslovi primene, a najčešće kod: vrlo niskih temperatura, veoma visokih temperatura, izrazitog uticaja vode i vlage, onečišćenja, izrazitog prisustva vibracija, velikih brzina obrtaja sklopova i vrlo visokih opterećenja.
FAM-ove mazive masti ne utiču negativno na uobičajene zaptivne materijale.
Sa onima koji su standardizovani - da.
SAE - Society of Automotive Engineers - udruženje automobilskih inženjera propisuje standarde kojima se definiše viskozitet motornih ulja. Na osnovu ovih standarda ulja se razvrstavaju prema viskozitetnoj gradaciji što direktno utiče na samu primenu ulja.
Ulja sa oznakom "W" (winter-zima) predstavljaju monogradna ulja za zimske uslove rada (npr. SAE 5W, SAE 10W, SAE 15W...). Standardom se, pored ostalog, defnišu svojstva ulja na niskim i visokim temperaturama, čime se obezbeđuje pouzdanost pri startovanju motora, brzo zauljivanje motora i ponašanje ulja u punoj eksploataciji. Ulja bez oznake "W" (npr. SAE 10, SAE 20, SAE 30, SAE 40 ...) su monogradna ulja za letnje uslove rada, sa osobinama koje se zahtevaju za takvu primenu. Kombinacijom osobina ovih dveju vrsta ulja (zimska i letnja) dobijena su multigradna ulja koja se primenjuju za šire temperaturne uslove rada (npr. SAE 5W-40, 10W-40, 15W-40 ...).
API - American Petroleum Institute - američki institut za naftu definiše nivo kvaliteta motornih ulja na svetskom nivou. Postoje dve grupe standarda:
Uz oznake S i C se dodaju slova. Rastući niz u abecedi označava rastući kvalitet ulja.
ACEA - European Automobile Manufacturers' Association - udruženje evropskih proizvođača automobila izdaje tri vrste standarda:
Pored navedenih slova dodaju se arapski brojevi. Rastući niz označava rastući kvalitet ulja.
EURO - Izduvna emisija je definisana regulativom poznatom kao EURO standardi. Na tom polju su sve oštriji zahtevi, posebno kod dizel motora. Recimo, 2000. godine publikovani su EURO III standardi, 2004. godine EURO IV, 2008. godine EURO V, a 2011. godine se očekuju EURO VI standardi.
ILSAC - specifikacija Udruženje japanskih proizvođača automobila, Ford, General Motors i Daimler Crysler publikuju svoje zahteve kojim definišu potreban nivo kvaliteta motornih ulja, koji su u skladu sa API i ACEA specifikacijama. Primera radi ILSAC GF-5 odgovara kvalitetu API SN. Naravno, uz navedene standarde i specifikacije, poznati proizvođači automobila imaju svoje dodatne zahteve za kvalitetom motornih ulja.
Prvo i osnovno pravilo je poštovati preporuku proizvođača motornog vozila i nje se obavezno pridržavati. Pri tome treba imati u vidu starost vozila, stanje motora, režime vožnje i kvalitet goriva. Naravno, periodi zamene se razlikuju za ulje različitog kvalitetnog nivoa, što takođe treba imati u vidu.
Već prilikom odabira motornog ulja ova dilema je u dobroj meri rešena. Osim navedenih kriterijuma za odabir ulja, treba obratiti pažnju na pojavu potrošnje ulja tokom eksploatacije (što je merljivo), promenu mirisa ulja, eventualnu promenu zvuka motora, povišenje radne temperature motora i na samo startovanje. Ova i druga empirijska opažanja mogu biti od velike pomoći u odredjivanju perioda eksploatacije uja za konkretno vozilo, naravno u nedostatku laboratorijske provere.
U odnosu na mineralna ulja i u manjoj meri na polusintetička, sintetička motorna ulja generalno imaju bolje osobine u pogledu:
Zakonski gledano, motorna ulja različitih proizvođača, iste viskozitetne gradacije i iste osnove (mineralna, polusintetička i sintetička) moraju imati mogućnost mešanja, odnosno kompatibilnost. U praksi, treba biti obazriv po tom pitanju i izbegavati takve situacije. Ulja različitih viskozitetnih gradacija i različitih osnova ne treba mešati.
Da, nakon zamene prethonog ulja i uljnog filtera. Ne preporučuje se njihovo mešanje.
Ne, ukoliko se zameni prethodno ulje i filter. Ne preporučuje se njihovo mešanje.
Sa primenom kvalitetnih ulja može se očekivati i mala ušteda u potrošnji goriva.
Opasnost postoji samo u slučaju ako zaptivke nisu proizvedene od materijala koji se definišu svetskim standardima za datu namenu.
O zaštiti životne sredine (mora se sprečiti zagadjivanje vode, vazduha i zemljišta). Sva ulja moraju da se prikupljaju, skladište i obrade na zakonom propisan način.
Struktura troškova ukazuje da maziva nisu veliki izdatak. Na primer, ukupni troškovi automobila koji godišnje pređe 20.000 km sastavljeni su od:
Struktura varijabilnih troškova je:
Troškovi maziva koji čine 1% varijabilnih troškova su vrlo mali u odnosu na sve ostale troškove. Zato nema valjanih razloga štedeti prilikom odabira maziva.
Nasuprot tome, kvalitet ulja ima poseban uticaj na ukupne troškove održavanja i pravilnim izborom se ostvaruju znatne uštede.
Pravilnim izborom kvalitetnog savremenog motornog ulja ostvaruje se:
Kod vrlo izraubovanih motora, originalne preporuke proizvođača se mogu u izvesnoj meri relativizovati. Dobro rešenje može biti primena ulja koje je za jednu viskozitetnu gradaciju viša od preporučene. Zavisno od stepena izraubovanosti, postiže se manja potrošnja ulja, bolji radni pritisak i zaptivanje. Osim toga, ublažava se eventualni manji prodor goriva u ulje i generalno se obezbeđuje bolja zaštita motora. Viskozitetne gradacije 20W-50 i 20W-60 su često vrlo dobro rešenje. Naravno, period eksploatacije ulja u datim okolnostima se skraćuje. Skraćenje perioda zamene se kreće od 20% do 40% od propisanog.
Za vrlo teške uslove rada kod novijih mašina, uz potrebu za dužim periodima zamene ulja, bolja rešenja su polusintetička i sintetička ulja. Za razliku od mineralnih, ova ulja su otpornija na visoke temperature, oksidaciju i polimerizaciju, kao i na kisele produkte sagorevanja. Takođe mnogo manje koksuju i stabilnija su na smicanje, pa duže zadržavaju potreban viskozitet. Naravno, primenjiva su kod novije mehanizacije gde su propisane odgovarajuće viskozitetne gradacije. Intervali zamene kod ovih ulja su znatno duži i ekonomski su isplativija.
Izbor između monogradnih i multigradnih ulja, u većini slučajeva treba da bude u korist multigradnih. Multigradna ulja su stabilnija po pitanju viskoziteta i primenljiva u svim vremenskim uslovima. Prednost imaju i kod različitih režima voženje i temperaturno su stabilnija. Monogradna ulja su primenljiva kod ujednačenih režima eksploatacije, pre svega kod stacionarnih motora koji rade u ujednačenom režimu.
Kod ulja za menjače preporuka je slična prethodnoj. Gde god je to moguće treba primeniti multigradna ulja za menjače.
Uljni filter je bitan faktor koji značajno utiče na period zamene ulja. Vrlo često je najslabija karika u uljnom sistemu, što se ponekad zaboravlja. Osim efikasnosti filtriranja i propuštanja ulja u cirkulacione tokove, što je veoma važno kod podmazivanja motora, uljni filter u sebi zadržava čestice habanja metala koji mogu delovati na proces ubrzanja degradacije ulja.
Osnovne funkcije reznog fluida su hlađenje, podmazivanje i uklanjanje opiljaka.
Hlađenjem i podmazivanjem kontroliše se temperatura nastala u procesu rezanja i alata sa odvođenjem špona habanje alata svedeno je na minimum.
Izbor odgovarajućeg (optimalnog) SHP za neki obradni proces je složen problem, koji se rešava korišćenjem znanja iz više oblasti. Pri tome se mora prvenstveno voditi računa o:
Obradivost materijala
Pod obradivošću materijala podrazumeva se lakoća sa kojom se vrši njegova obrada i ona zavisi od:
Sa gledišta obradivosti materijala, sredstvo sa dobrim hladivim svojstvima koriste se:
Koriste se emulzije i rastvori sa malim sadržajem koncentrata.
Sredstva sa dobrim podmaznim svojstvima koriste se:
Koriste se rezna ulja ili emulzije/ rastvori sa velikom količinom koncentrata u njima.
Kompatibilnosti SHP
U postupku izbora sredstava za hlađenje i podmazivanje posebnu pažnju treba obratiti na njihove antikorozione osobine i to naročito u operacijama u kojima se vrši obrada legura aluminijuma, bakra i magnezijuma.
Sredstvo za hlađenje i podmazivanje ne sme da prlja (ostavlja tragove-fleke) ili da izaziva koroziju na predmetima obrade i to ne samo na obrađenim površinama. SHP treba da štiti predmete obrade od korozije za vreme rezanja, za vreme transporta sa jedne mašine na drugu u procesu proizvodnje i za vreme dok predmet obrade čeka u magacinu na ugradnju u proizvod.
Prihvatljivosti SHP
Prihvatljivost sredstva za hlađenje i podmazivanje, sa stanovišta radnika koji obavljaju proces obrade na mašinama, je veoma važna njihova osobina o kojoj je neophodno voditi računa pri njihovom izboru za određeni proces obrade. Sredstva za hlađenje i podmazivanje moraju da budu čista, da imaju prijatan miris, da se pri njihovom korišćenju ne javljaju otrovne pare ili gasovi i da ne povređuju kožu radnika. Emulzije i rastvori treba da su dovoljno stabilni i otporni na kvarenje (razvoj bakterija) naročito u letnjim mesecima.
Postoje primarni i sekundarni zahtevi koji se moraju zadovoljiti.
Tribološki zahtevi - zasnovani na:
Maziva sa dobrim tribološkim osobinama obezbeđuju:
Ekološki zahtevi su:
Ekonomski zahtevi obuhvataju:
Pri izboru sredstva za hlađenje i podmazivanje veoma je važno ne zaboraviti na njihov ogroman uticaj, na vek trajanja alata, utrošak energije u procesu rezanja, kvalitet obrađene površine i troškove obrade. Osnovni cilj rada svakog tehničkog sistema je ostvarivanje dugog vremenskog perioda u kome taj sistem korektno funkcioniše. Adekvatnim izborom i pravilnom primenom maziva mogu se redukovati vremena zastoja i troškovi održavanja.
Kod pravilnog izbora reznog ulja treba uzeti sledeće: